Racionalnom  upotrebom  antibiotika protiv bakterijske rezistencije

Evropski dan posvećen Racionalnoj upotrebi antibiotika obeležava se 18. novembra. Od 2015 godine na predlog SZO ( Svetske Zdravstvene Organizacije) i cela nedelja je posvećena ovoj temi sa ciljem da se organizovanjem predavanja i tribina skrene pažnja na:

1. Opasnost koja preti čovečanstvu zbog nastanka bakterijske rezistencije na antibiotike ;
2. Poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika.

Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope povećava broj osoba inficiranih bakterijama rezistentnim na antibiotike, što predstavlja ozbilnju pretnju javnom zdravlju, i u suštini je globalni problem.

Dr Mirjana Petrović, Specijalista  mikrobiologije sa parazitologijom –  Beo-Lab laboratorija, je 19. novembra za članice udruženja “ Budimo zajedno“ (žena obolelih i lečenih od raka dojke), pripremila i održala predavanje na temu: „Zloupotrebe kod primene antibiotika i pojačana rezistentnost bakterija“

Prenosimo vam, pretočeno u tekst , najvažnije detalje i zaključke sa ovog predavanja.

Šta su antibiotici? 

Antibiotici su supstance koje sprečavaju ili inhibiraju rast drugih mikroorganizama – bakterija.

• Bilo da ih proizvode drugi mikroorganizmi ( plesni i bakterije)
• Ili se delimično ili u potpunosti proizvode hemijskim putem, metoda rekombinantne DNK tehnologije.

Aleksandar Fleming je 1928 godine pronašao prvi antibiotik – penicilin i to je jedno od najznačajnijih otkrića medicine.

Od tada, pa do danas je otkriveno:

1. 000 prirodnih antibiotika:

• Plesni iz roda Penicillium и Cephalosporium su glavni izvori beta – laktamskih antibiotika.
• Actinomyces i Streptomyces vrste izlučuju aminoglikozide, makrolidde i tetracikline;
• Bacillus vrste izčlučuju polipeptidne antibiotike – polimiksne i bacitracin.

2. I oko 30.000 polusintetičkih i sintetičkih antibiotika, ali je samo oko 100 ispitano u kliničkoj praksi, dok se u terapijske svrhe koristi oko 60-tak.

Pojava bakterijske rezistencije na antibiotike

Sa početkom upotrebe antibiotika javila se nada da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjeno. Ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike.

Već samo nekoliko godina od početka terapijske primene antibiotika javili su se prvi penicillin rezistentni sojevi stafilokoka. A sa otkrićem novih antibiotika povećala se i rezistencija, da bi  2010 te u Velikoj Britaniji bila otkrivene bakterije, otporna na sve antibiotike – NDM-1 (New Delhi metallo-betalactamase).

Šta je rezistencija?

Rezistencija = otpornost bakterija na dejstvo nekog antibiotika, tako da one opstanu ili se čak umnožavaju u njegovom prisustvu.

Rezistencija može biti:

1. Urođena rezistencija, prirodna;
2. Stečena rezistencija, kada bakterije stvaraju mehanizam preživljavanja i stiču rezistenciju, koju mogu preneti na potomstvo ali i na druge vrste bakterija.

Kako sprečiti nastanak bakterijske rezistencije?

Nemoguće je sprečiti nastanak rezistencije. Ma koliko racionalno i indikovano koristili antibiotike, vremenom će bakterije prirodno razviti na njih rezistenciju ( mutaciju gena).

Prekomernim, neopravdanim i nepravilnim korišćenjem antibiotika ubrzava se nastanak rezistencije.

Kako ističe dr Petrović „Tako smo došli do paradoksa da se antibiotici sve više koriste, a ljudi sve bolesniji“.

Racionalna primena antibiotika

Primena antibiotika može biti:

1. Terapijska;
2. Profilaktička

Osnovna načela pravilne primene antibiotske terapije su:

• Primena samo kod bakterijskih infekcija. Za potvrdu da se radi o bakterijskoj infekciji potrebna je osnovna laboratorijska dijagnostika: KKS ( kompletna krvna slika) i C-reaktivni protein (CRP);
• Primena pravog antibiotika – Izboru adekvatnog antibiotika prethodi mikrobiološko ispitivanje sa antibiogramom: urina, rane, uha, nosa, grla, stolice ( ili drugog izvora infekcije)
• Primena prave doze, strogo poštovanje intervala između doza i vremenskog roka na koji je propisana primena terapije. Sve navedeno  propisuje ordinirajući lekar.

Profilaktička primena antibiotika:

• Nehirurška ( hemoproilaksa) – radi se o pacijentima koji su pod imuno supresivnom terapijom ( npr citostatskom terapijom), kojom se slabi normalna imunološka funkcija organizma. Ovakvi pacijenti nisu u stanju da sami odbrane od bilo kakve infekcije, zato im se u odrđenim situacijama daje profilaktička terapija.
• hirurška bazirana uglavnom na samo jednoj ( hiruškoj ) dozi antibiotika.

Hirurška profilaksa se u novije vreme bazira na NNIS indeksu. Radi se o metodi za procenu rizika od infekcije tokom hiruške intervencije, koja obuhvata tri parametra:ACA skor, stepen kontaminacije hirurškog polja i dužinu trajanja intervencije.

Na osnovu te procene se utvrđuje da li se: Veoma proporučuje, preporučuje, treba razmotriti primenu ili se ne preporučuje primena profilakse.

Statistika koja upozorava

25.000 osoba godišnje u Evropi ( Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije)  umre od infekcija izazvanih bakterijama rezistentnim na antibiotike.

1. 63% ima kućne rezerve antibiotika;
2. 20% upotrebljava antibiotike samoinicijativno;
3. Od 28 000 osoba sa simptomima prehlade i gripa, 50% je koristilo antibiotike;
4. 18% prekida terapiju kada se bolje oseća;

Ako je terapija odgovarajuća za izolovanu vrstu bakrerije onda se poboljšanje u ispoljenim simptomima bakterijske infekcije mora osetiti nakon 48-72 sata od početka primene terapije ( u suprotnom terapija  mora da se koriguje).

Ali to nikako ne znači da je sa poboljšanjem nakon 72 sata infekcija potpuno sanirana. Ako se nakon ovog vremenskog intervala prekine propisana terapija i neispoštuje vremenski rok terapije, onaj mali broj preostalih bakterija dobija mogućnosti stvaranja rezistencije. Pririlagođava se smanjenoj količini antibiotika i opstaje u takvim uslovima. Tu rezistenciju onda prenosi na svoje potomstvo preko DNK.

Antibiotici iz hrane

Životinje su takođe izložene bolestima izazvanim bakterijskim infekcijama, kao i ljudi. Dodatno, uzgaivači  kako bi se predupredile bolesti životinja ( obezbedili bolji rast i razvoj kao i napredovanje) često im se daju antibiotike u vidu profilakse.

Meso i mleko od životinje tretirane antibioticima ljudi unose u svoj organizam putem hrane. Tu se ne radi o terapijskim dozama antibiotika, već o  malim dozama antibiotika, na koje bakterije mogu da stvore rezistentnost.

Apel za racionalnu upotrebu antibiotika 

SZO ( Svetska zdravstvena organizacija), poziva sve korisnike, zdravstvene radnike, farmaceutsku industriju, zakonodavce, sektor proizvodnje hrane životinjskog porekla, veterinare da se uključe u akciju odgovornog propisivana i racionalne upotrebe antibiotika.

Da prate primenu i rezistenciju na antibiotike i doprinose razvoju novih antibiotika.

Bez novih, efikasnih antibiotika sa jedne strane uz povećanje rezistencije bakterija sa druge, mogli bi se naći u situaciji  kao pre antibiotske ere ali i mnogo nepovoljnijoj, jer će bakterije biti multirezistentne.