Stres, bilo da je fizički, emotivan ili mentalni, deluje na nadbubrežnu žlezdu i rezultat tog dejstva jeste da se oslobađa kortizol u cirkulaciju.
Svaki put kad je naše telo pod stresom, kortizol se oslobađa u krvotok.
Ovaj hormon ima značajnu ulogu u procesu upale, učestvuje u regulisanju metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina i u različitoj meri deluje na brojne sisteme organa u telu čoveka.
Među važnim ulogama kortizola ubrajaju se:
- odlaganje glikogena u jetri;
- održavanje glukoneogeneze- regulisanje nivoa glukoze u krvi (sprečavanje hipoglikemije);
- delovanje na metabolizam koštanog tkiva;
- učešće u hematopoezi ( formiranju krvnih ćelija) i misićnoj aktivnosti;
- kao i u funkciji imunološkog sistema.
Danas je poznato da svakodnevni problemi izazivaju stres, zbog čega nadbubrežna žlezda luči još više ovog moćnog hormona stresa, koji je uzrok hroničnog umora, gojaznosti, depresije, oslabljenog pamćenja i srčanih bolesti.

Svaki stres, zahteva od organizma prilagođavanje novonastaloj situaciji.
Dnevno – noćni ritam kortizola
Za većinu populacije su tipične varijacije nivoa kortizola u zavisnosti od doba dana. Jutarnji nivo ostiže svoje najviše koncentracije 30 do 45 minuta nakon buđenja, zatim postepeno opada u toku dana i dostiže svoje najniže koncentracije kasno uveče između 24h i 04h.
Jutarnji kortizol može da bude i 10 puta veći od večernjih vrednosti.
Većina steroidnih hormona, samim tim i kortizol, se mogu određivati jednostavno iz uzorka salive (pljuvačke).
Salivarni kortizol
Saliva je tečnost koju luče i izlučuju pljuvačne žlezde u ustima. Salivu čini u najvećem procentu voda ( 99,5% , zatim elektroliti, sluz, bela krvna zrnca (leukociti), epitelne ćelije (iz kojih se može izlučiti DNK), enzime značajne za varenje, antimikrobne agense kao što su sekretorni IgA i lizozimi.
Određivanje salivarnog kortizola postalo je veoma popularno ranih 80-tih godina prošlog veka. Salivarni kortizol je mera aktivnog slobodnog kortizola koji prati ritam serumskog ili kortizola iz plazme, u zavisnosti od doba dana.
Salivarni kortizol je realan indikator slobodnog oblika kortizola u krvnoj plazmi. Nevezani kortizol je biološki aktivan oblik cirkulišućeg hormona, a njegova koncentracija je nezavisna od promena koncentracije transportnog proteina.
Prednost merenja kortizola iz salive su:
- Protokoli uzorkovanja salive su jednostavni i omogućavaju često i jednostavno uzorkovanje.
- Posebna pogodnost je ta što se saliva može uzorkovati u vremenskim intervalima kada se obavljaju uobičajne životne aktivnosti i na taj način se dobija realan, pouzdan uzorak.
Ovo posebno važi za uzorkovanje u ponoć jer se organizam tada umiruje pa je ponoć pogodno doba dana za uzorkovanje salive za praćenje nivoa kortizola bez stresa.
- Testiranje iz uzorka salive je naročito pogodno za decu i odrasle koji imaju strah od uboda iglom.
- Koncentracija kortizola u salivi odražava koncentraciju nevezanog kortizola u krvi (usled nedovoljnih količina albumina i transkortina u salivi).

Merenje odgovora kortizola na buđenje
U ranim jutarnjim satima, 30-tak minuta nakon buđenja, dešava se nagli porast nivoa kortizola. Ovaj fenomen se naziva “cortisol awakening response“(CAR) ili “odgovor kortizola na buđenje“ (OKB).
OKB je ono što sam naziv govori – fiziološki odgovor na buđenje. Ovo je diskretna komponenta kortizolskog dnevno-noćnog ciklusa i nije zavisna od lučenja kortizola tokom celog dana.
OKB predstavlja trenutak rasta nivoa kortizola koji počinje nekoliko sati pre buđenja i dodatno se povećava do 50 % u periodu od 30 minuta nakon buđenja.
Početno povećanje kortizola započinje aktivnostima normalne hipotalamusno-hipofizne nadbubrežne osovine – HPA osovine.
HPA osovina je glavni deo neuroendokrinog sistema koji učestvuje u reakciji organizma na stres i kontroliše brojne telesne procese poput varenja, naših emocija i raspoloženja, skladištenja i potrošnje energije, imunog odgovora itd.
Dodatno povećanje OKB izazvano svetlosnim aktiviranjem centralnog nervnog sistema može da igra ulogu u tranziciji iz stanja spavanja do potpunog stanja budnosti, prevodeći informaciju imunom sistemu o dobu dana.

Dakle, odgovor kortizola na buđenje je NEZAVISNI marker funkcije centralnog biološkog sata.
Fiziologiju odgovora na stres
Važno je razumeti fiziologiju odgovora na stres. Brojni mehanizmi utiču na pojavu bolesti tokom hroničnog stresa:
- OKB igra važnu ulogu, sprečavajući lučenje gonadotropin oslobađajućeg hormona (GnRH). Takođe, sprečava lučenje hormona rasta (GH), tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH) i tireostimulirajućeg hormona. Prema tome, odgovor na stres smanjuje funkcije reprodukcije, rasta i tiroidne žlezde.
- Kortizol direktno sprečava lučenje gonadotropina, GH i TSH čineći da njihova ciljna tkiva postanu rezistentna.
- Kortizol smanjuje funkciju enzima koji prevodi neaktivan hormon štitne žlezde T4 u aktivan T3.
- Kortizol stimuliše glukoneogenezu u jetri. Takođe smanjuje aktivnost insulina u mišićima a pojačava aktivnost insulina u masnom tkivu. Ovo promoviše pojavu masnog tkiva u predelu trbuha i stanje metaboličkog sindroma (gojaznost). Zbog pojačane glukoneogeneze i insulinske rezistencije, aktivacija HPA osovine može da utiče na smanjenu kontrolu dijabetesa u fazama emocionalnog stresa i inflamatornih bolesti.
- Kortizol ima direktni efekat na kosti, smanjujući osteoblastnu aktivnost, što dovodi do osteoporoze.
- Disfunkcija HPA osovine negativno utiče na sluzokožu gastrointestinalnog trakta, menjajući pokretljivost creva, imunitet, propustljivost creva i mikrobiom creva.
- Kortizol smanjuje sve komponente imunog odgovora, što dovodi do povećanog rizika za infekcije ali štiti od autoimunih reakcija.
- Hroničan loš odgovor na stres HPA osovine (nizak kortizol), oponaša stanje glukokortikoidnog deficita što dovodi do relativne rezistencije na infekcije ali povećanu sklonost ka autoimunim oboljenjima.
Test adrenalnog stresa u Beo-lab laboratorijama
U Beo-lab laboratorijama dostupne su vam dve opcije testiranja:
TEST ADRENALNOG STRESA – Salivarni kortizol, skraćeni profil (određivanje 2 uzorka salive).
TEST ADRENALNOG STRESA – Salivarni kortizol, produženi profil (određivanje 4 uzorka salive).
Za potrebe testa primenjujemo protokol uzorkovanja salive (pljuvačke) koji je jednostavan i omogućava često i jednostavno uzorkovanje bez stresa. Za testa pacijent dobija posebne bočice za sakupljanje salive koje se nazivaju salivete, kao i Uputstvo za pravilno sakupljanje uzorka salive.
Pročitajte više o opcijama testa adrenalnog stresa i ceni testova.
Za sve dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate putem call centra na 011 36 22 888 ili nam možete pisati na email:milka.popovic@beo-lab.rs.
Pročitajte više o doktorki Milki Popović – prakticionisti funkcionalne medicine Beo-lab laboratorija.
Reference: A Study to Learn More about Using Sensor Data-Streams and Salivary Cortisol Measurements for the Detection of High and Low-levels of Mental Stress. https://www.mayo.edu/research/clinical-trials/cls-20387133?_ga=2.218572496.854830572.1582062425-803299339.1578318172