Šta je štitna žlezda?
Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu, specifičnog izgleda u obliku leptira, koja se nalazi u donjem, prednjem delu vrata. Poznata je još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda.
Hormoni štitne žlezde, koje ona stvara i luči u krvotok, direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije. U pitanju su hormoni tiroksin – tetrajodtironin, T4 , trijodtironin T3 i kalcitonin.
Hormon štitne žlezde T4 sadrži četiri, a T3 tri atoma joda, za čije je stvaranje neophodan jod iz hrane, kao i endogena jedinjenja: protein tireoglobulin, tireostimulirajući hormon (TSH) i enzim tireoidna peroksidaza.
Značaj hormona štitne žlezde
Hormoni štitne žlezde neophodni su za pravilan rad svih ćelija organizma.
Veoma su značajni za:
- Pravilan metabolizam. Oni pospešuju stvaranje toplote, podstiču sintezu proteina, stimulišu razgradnju masti, utiču na nivo šećera, rad srca.
- Doprinose seksualnoj funkciji kod oba pola i održavanju trudnoće.
- Podstiču sposobnost učenja i pamćenja, utiču na emocije.
- Ključni su i za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu.
Simptomi oboljenja štitne žlezde
Najčešći oblici bolesti štitne žlezde su hipotireoza, kada ona proizvodi nedovoljno hormona, kao i hipertireoza, koju karakteriše preveliko lučenje hormona.
Hipertireoidizam – pojačan rad štitne žlezde
Hipertireoidizam nastaje kada se pojačano luče hormoni štitne žlezde, a karakterišu ga simptomi kao što su:
- gubitak u težini sa povećanim ili čak očuvanim apetitom;
- umor,
- slabost mišića,
- pojačano znojenje i osećaj topline
- ubrzan rad srca i paltipacija
- suvoća kože i kose,
- poremećaj menstrualnog ciklusa,
- nesanica, anksioznost, razdražljivost, emocionalna napetost
- izbačene očne jabučice
U slučaju pojačanog rada štitne žlezde snižen je TSH, a povišeni su nivoi hormona T4 i T3.
Hipotireoidizam – smanjen rad štitne žlezde
Hipotireoidizam je predstavlja stanje u kome je smanjeno lučenje hormona štitne žlezde.
Većina simptoma nastaje kao posledica usporenosti metabolizma, a simptomi po kojima se prepoznaje smanjen rad štitne žlezde su:
- porast težine uz slab apetit i opstipaciju.
- zamor,pospanost;
- stalni osećaj hladnoće,
- zaboravnost, usporen rad srca,
- bleda, natečena koža, osećaj oteklina
- poremećaj menstrualnog ciklusa,
U slučaju smanjenog rada štitne žlezde je TSH povišen, dok su hormoni T4 i T3 sniženi.
SAZNAJ VIŠE:
Saznaj o uticaju ishrane na rad štitne žlezde – Štitna žlezda i ishrana.
Uzroci poremećaja rada štitne žlezde
Čest uzročnik smanjene funkcije tireoidne žlezde jeste hronični autoimuni tireoiditis Hašimotov sindrom, koji se potvrđuje testiranjem antitela tiroidne peroksidaze (TPO) i tireoglobulina (Tg).
Pored autoimunog procesa i nedovoljan unos joda putem hrane jedan je od najčešćih mogućih uzročnika hipotireoze.
Manjak joda je najčešći identifikovani uzročnik hipotireoze širom sveta, naročito u planinskim područjima.
Dejstvo pojedinih lekova i prisustvo infektivnih bolesti, kao što su: fibrozna upala šrtitne žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, mogu da uzrokuju hipotireozu.
Autoimuna bolest poznata kao Grejvsova bolest (Bazedovljeva bolest) je najčešći uzročnik hipertireoze u svetu, posebno kod kod dece i adolescenata. TRAt treba određivati ukoliko se posumnja na Grejvsovu bolest.
Kad se analiziraju koji hormoni štitne žlezde?
Ako osetite bilo koji od gore navedenih simptoma povećanog ili smanjenog rada štitne žlezde dovoljno je da uradite hormone TSH i FT4. Ovo su parametri koji najpreciznije govore lekaru o stvarnoj, trenutnoj funkciji i aktivnosti vaše štitne žlezde.
Hormoni štitne žlezde T4 i T3 u krvi mogu biti slobodni i vezani za proteine. Kako su samo slobodni hormoni aktivni, preporuka je da se laboratorijski mere slobodne frakcije, dakle – FT4 i FT3.
Savremene analitičke metode omogućavaju merenje slobodnih hormona, međutim, međulaboratorijska varijabilnost metoda prilično je velika, što treba imati u vidu pri tumačenju nalaza.
Kad se posumnja na poremećaje u radu štitne žlezde, neophodno je prvo uraditi analize TSH i FT4. Tek ukoliko je nalaz FT4 normalan, a postoje simptomi hipertireoze, treba odrediti i FT3, jer on pre raste u cirkulaciji nego FT4.
Kako je najčešći uzročnik hipotireoze Hašimotov tireoiditis, vrlo je korisno i odrediti antitela na tireoidnu peroksidazu (TRO) i anti-TPO At.
Osnovni Panel analiza za štitnu žlezdu u Beo-lab laboratorijama upravo uključuje ova tri glavna parametra TSH, FT4 i anti TRO At.
Antitela usmerena protiv receptora za TSH (TRAt) nalaze se kod većine osoba s Grejvsovom bolešću, koja je najčešći uzročnik hipertireoze. TRAt treba određivati ukoliko se posumnja na Grejvsovu bolest, kao i radi procene efikasnosti primenjene terapije.
Određivanje anti-TPO At i anti-TG At kod osoba sa subkliničkim hipotireoidizmom pomaže u proceni rizika za razvoj kliničkog oblika. Pri tome, treba imati u vidu da čvorići (nodusi) na štitnoj žlezdi mogu postojati i uz povišene, snižene, ali i normalne nivoe hormona.
Analize hormona štitne žlezde FT4 i TSH nakon uvođenja terapije
Što se tiče analiza tokom lečenja hipertireoze, po uvođenju terapije, na četiri do 8 nedelja treba određivati FT4 i TSH. Kad se postigne stabilno stanje, to jest kad TSH bude u okviru referentnih vrednosti, analiza se radi na 8 do 12 nedelja.
Ukoliko je pak osoba na supstitucionoj terapiji, testove treba ponoviti za 6 do 8 nedelja, uvek kad se menja doza leka. Kad se stanje stabilizuje, kontrola se radi na šest meseci.
Ženama se preporučuju češće kontrole rada štitne žlezde
Učestalije kontrole se više preporučuju ženama nego muškarcima, jer smanjena funkcija štitne žlezde može nepovoljno uticati na menstrualni ciklus i mogućnost začeća.
Priprema za analizu hormona štitne žlezde
Za analizu hormona štitne žlezde koristi se venska krv, a unos hrane (umeren) nema uticaja na parametre.
Ukoliko osoba nije na supstitucionoj terapiji, krv se ne mora uzorkovati ujutru, već može i tokom dana, a najbolje je da to bude pre 17 sati.
Rezultati analiza budu gotovi u toku istog radnog dana.
Supstituciona terapija tireoidnim hormonima utiče na rezultate, te je bitno da se sintetski hormon ne pije pre dolaska u laboratoriju, već nakon davanja krvi na analizu.
Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate putem našeg call centra na broj:+381 11 36 22 888 ili pozivanjem neke od vama najbliže Beo-lab laboratorije.
Reference: https://www.synevo.bg/shtitovidna-zhleza/
