Skrining podrazumeva primenu medicinskih testova u cilju što ranijeg otkrivanja određenih oboljenja i pre pojave kliničkih simptoma.
Glavni cilj redovnog skrininga je da ukoliko postoji malignitet, on bude otkriven u početnim fazama, kada je proces lečenja i izlečenja jednostavniji i kraći.
Skrining programi su se pokazali veoma uspešnim u zemljama koje su ih sitemski primenile, u slučajutri najčešća maligniteta, raka grlića materice, raka dojke i debelog creva.
Skrining testovi za rak grlića materice
Skrining za rak grlića materice podrazumeva preventivne preglede jedanput godišnje za sve žene od 21 – 65 godina starosti.
Tokom godišnjeg redovnog ginekološkog pregleda uzorkuje se bris grlića materice (cervikalni bris) za Papanicolaou test, koji se zasniva na citološkoj analizi
Značajno smanjenje, za oko 80% smrtnosti od raka grlića materice, zabeleženo je u zemljama gde se ovakav skrining, u okviru organizovanih programa sprovodi kontinuirano više godina, što ukazuje na njegovu efikasnost.
Preporučujemo vam da pročitate tekst: “ Skrining testovi u prevenciji raka grlića materice „.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak raka grlića materice su: genitalne infekcije određenim tipovima HPV virusa (humani papiloma virusi), stanja smanjenog imuniteta, gojaznost, povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi kao i svi faktori u okviru načina života koji su posledica loših socijalno-ekonomskih uslova života.
Danas se smatra da je infekcija određenim genotipovima humanim papiloma virusima (HPV) odgovorna za nastanak preko 80% svih slučajeva raka grlića materice (visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma grlića materice).
Kod većine žena koje su zaražene HPV-om imuni sistem će u stvoriti antitela i savladati virusnu infekciju.
Kod određenog broja žena, imunitet ipak ne uspe da pobedi infekciju i one tada imaju povećan rizik da obole. Pročitajte više na temu HPV-a u tekstu:
HPV testa – genotipizacija HPV virusa u skriningu raka grlića materice
Skrining testovi za rak dojke
Skrining za rak dojke podrazumeva samopregled dojki svakog meseca, najbolje 10-tog dana od početka ciklusa. Zatim klinički i ultrazvučni pregled dojki jednom godišnje kod izabranog lekara ginekologa ili onkologa .
Od 45 godine života preporuka je i mamografija jednom u dve godine.
Podaci pokazuju da se u Srbiji ovo oboljenje otkrije u početnim fazama, kada je moguće potpuno izlečenje u svega 35% slučajeva obolelih u jednoj godini. Organizovani skrining i redovni pregledi zbog toga imaju izuzetan značaj.
Sindrom naslednog karcinoma dojke i/ili jajnika je genetska predispozicija koja povećava verovatnoću za razvoj karcinoma dojke i/ili jajnika u određenoj životnoj dobi.
U Beo-lab laboratorijama dostupan vam je kompletan skrining BRCA 1 i BRCA 2 gena – gena koji se povezuju sa naslednim rizikom za oboljevanje od raka dojke i/ili jajnika, uz laboratorijske genetičke konsultacije, kako pre testiranja tako i nakon dobijanja nalaza testa.
Pročitajte više o BRCA testu u članku:
BRCA Test kod naslednog karcinoma dojke i/ili jajnika.
Skrining testovi za rak debelog creva
Skrining za rak debelog creva treba raditi jednom godišnje počevši od 50-te godine života kod oba pola.
Test na okultno krvarenje u stolici je skrining test. Krvarenje u stolici može biti jedan od prvih znakova oboljenja digestivnog trakta. U ranoj fazi oboljenja, rak debelog creva se može uspešno lečiti.
Nakon pozitivna dva od ukupno tri uzastopna testa na okultno krvarenje sledeći dijagnostički korak je kolonoskopija i po potrebi biopsija promena na debelom crevu.
Generalno, populacija koja ima povećan rizik za oboljevanje od raka debelog creva su osobe starije od 50-te godine života. .
Takođe povećan rizik oboljevanja imaju osobe koje boluju od zapaljenskih bolesti creva, kao i osobe sa genetskim opterećenjem tj. slučajevima postojanja oboljevanja u porodici ( pozitivne porodične anamneze).
Doveden je u vezu povećani rizik od raka debelog creva ukoliko osoba primarno boluje od raka dojke, jajnika ili materice. Otuda je redovna preventivna kontrola kod ove grupe pacijenata izuzetno važna.
Primarna prevencija kancera
Primarna prevencija svih vrsta kancera podrazumeva pravilan način ishrane – ishranu bogatu voćem, povrćem, umerenim konzumiranjem mesa i proizvoda životinjskog porekla, kao i ograničeni unos industrijskih prerađevina.
Umerenu i redovnu fizičku aktivnosti za održavanje vitalnosti organizma i smanjenje nivoa stresa.
Svaka osoba svojim životnim navikama utiče na povećanje ili smanjenje rizika da oboli. Skrining je način da se bolest ( ukoliko se pojavi) dijagnostikuje u početnoj fazi kada postoje veći izgledi za uspešno lečenje i izlečenje.
Podizanje svesti o značaju skrininga
04. februara obeležava se Svetski dan borbe protiv raka, a mart mesec je Nacionalni mesec borbe protiv raka, kada se najsnažnije različitim kampanjama podiže svest o značaju skrininga i svest o činjenici da je rak izlečiv ukoliko se otkrije na vreme.
