Korona virusi (CoV) su velika porodica virusa koji izazivaju bolesti u rasponu od blage prehlade do težih respiratornih bolesti, poput poznatog bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-CoV).
Pored ovih poznatih korona virusa, u Kini se pojavio novi korona virus n-CoV uzrokovan SARS-CoV-2 infekcijom. To je soj koji ranije nije identifikovan kod ljudi.
Svetska Zdravstvena Organizacija je 11.02.2020. objavila zvanično ime bolesti koja je prouzrokovana ovim novim sojem (SARS-CoV-2), to je COVID -19.
Tekst ažuriran: 31.03.2020.
Slike novog korona virusa
Korona virusi su zoonoze, što znači da se mogu preneti sa životinja na ljude.
Postoji nekoliko poznatih korona virusa koji cirkulišu samo kod životinja i nisu se preneli na ljude.
Simptomi korona virusa
Znakovi, simptomi infekcije korona virusom uključuju respiratorne simptome poput temperature i suvog nadražajnog kašalja, ponekad malaksalosti i otežanog disanja.
U težim slučajevima infekcije, može doći do upale pluća, jakog akutnog respiratornog sindroma, a u pojedinim slučajevima dolazi do otkazivanje bubrega i smrti.
Obično infekcija prvo započinje temperaturom, a zatim suvim, nadražajnim kašljem (bez ispljuvka).
Nakon 5-6 dana, korona virus može da siđe u pluća i tada se javlja kratak dah (otežano disanje) kao simptom.
COVID-19 retko izaziva curenje i sekret iz nosa. Zapušen nos i/ili bolno grlo, bolovi u mišićima i glavobolja mogu se javiti ponekad (ovi simptomi su primećeni samo kod oko 5% pacijenata).
Upaljeno grlo i kijanje, najčešći su simptomi prehlade i respiratornih infekcija izazvanih drugim virusima.
Takođe, kod malog broja obolelih su zabeleženi, pored visoke temperature, simptomi poput glavobolje i dijareje ( < od 5% pacijenata).
Standardne preporuke za sprečavanje širenja infekcije uključuju pojačanu higijenu ruku, prekrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kijanja, temeljno kuvanje mesa i jaja.
Izbegavajte blizak kontakt sa svima koji pokazuju simptome respiratornih infekcija kao što su kašalj i kijanje. Takođe, izbegavajte boravak u prostorijama gde je prisutan veliki broj ljudi.
Nove informacije i preporuke za borbu sa korona virusnom infekcijom COVID-19
Saznajte iz članka:
- Top 7 čnjenica o novom korona virusu;
- Karakteristike novog korona virusa
- Faktori rizika za teži oblik ispoljavanja COVID-19
- Više scenarija odgovora imunog sistema na virus
- Preporuke SZO da zaustave širenje epidemije
- Mere prevencije
- Uputstvo za pravilno postavljanje maski
- Terapija u slučaju infekcije
- Najčešća pitanja i odgovori o virusu COVID-19
- Dežurni brojevi telefona za informacije o korona virusu.
- Gde mogu da uradim test na novi korona virus?
- Saveti o prevenciji i prirodnom jačanju imuniteta tokom epidemije novim korona virusom COVID-19
- Prirodna sredstva za ublažavanje tegoba u slučaju infekcije
- Dijetetski dodaci (suplementi) ishrani i hrana koja podržavaja jačanje imuniteta
Top 7 činjenica o novom korona virusu
- nCov-2019 se širi izuzetno velikom brzinom;
- Bolest COVID-19 izazvana korona virusom SARS-CoV-2 nije previše smrtonosna i u većini slučajeva protiče kao grip ili upala pluća;
- Faktori rizika za za komplikacije i teže oblike ispoljavanja infekcije su starost pacijenta preko 65 godina, prisustvo druge hronične bolesti, narušen imunitet.
- Nije poznato sa sigurnošću da li se nakon bolesti i oporavka od iste stvara trajni imunitet.
- Šansa da se razbolite je mala ako niste putovali u pogođene krajeve ili ste bili u direktnom kontaktu sa obolelim ljudima koji su posetili takve regione;
- Postoji mogućnost da je osoba zaražena virusom bez ispoljavanja težih simptoma bolesti.
- Biće potrebno 12-18 meseci da se stvori vakcina protiv korona virusa.
Karakteristike novog korona virusa
Smatra se da korona virusi koji se prenose sa životinja na ljude, inficiraju ljude kako bi povećali svoje prisustvo i širenje u svetu, pri tome nemaju za cilj da ubiju domaćina.
Ako napravimo poređenje, prethodna dva poznata korona virusa ( SARS i MERS) bila su izuzetno smrtonosna za ljude sa veoma retkim asimptomatskim (bez simptoma) slučajevima ispoljavanj. Da je bilo više ovih asimptomatskih slučajeva, bolest bi se širila brže. Na kraju, manje je od 1.000 ljudi umrlo od SARS-a i MERS-a.
Dosadašnji podaci pokazuju da je SARS-CoV-2 usmrtio dvostruko više ljudi, pri tome je novi korona virus okarakterisan i ako smrtonosan, kao ne previše smrtonosan virus.
Ovo je posledica činjenice da i ako ste zaraženi novim korona virusom, nemorate nužno imati simptome teške respiratorne infekcije, što je dovelo do bržeg i većeg širenja virusa u svetu.
Na ovaj način virusu je omogućeno da se slobodno kreće i širi po svetu. Primer navedenog je stanje na kruzeru u Japanu, u kojem je 14 Amerikanaca bilo pozitivno na korona virus bez ikakvih simptoma.
14% potvrđenih slučajeva obolelih korona virusom su „teško oboleli sa ispoljenom pneumonijom koja se može izlečiti i prisutnim nedostatkom daha.
Kod 5% pacijenata bolest se razvila kao respiratorna insuficijencija, septični šok i / ili multiorganski zastoj – ovo su „teži slučajevi“ oboljevanja koji potencijalno mogu dovesti do smrti.
Uzevši u obzir gore spomenuto, nije potpuno jasno zašto novi korona virus (u poređenju sa rođacima SARS i MERS ) izgleda smrtonosnije od ostalih korona virusa koji redovno cirkulišu među ljudima svake zime i obično izazivaju simptome prehlade.
Verovatno će trebati dosta vremena da se shvati biološko ponašanje virusa i imunološke i kliničke promene koje on izaziva kod ljudi.
Faktori rizika za teži oblik ispoljavanja COVID-19
Starije i bolesne osobe su najviše podložne teškim oblicima ispoljavanja oboljevanja COVID-19.
Nedavni podaci iz Kine, nakon analize sad skoro 70.000 potvrđenih slučajeva obolelih od COVID-19, ukazuju na to da su ljudi koji su razvili bolest nakon što su zaraženi virusnom infekcijom SARS-CoV-2 , oni koji imaju hronične bolesti i starije osobe.
- < od 1% ljudi koji su inače bili zdravi umrlo je od ove bolesti;
- 10,5% je zabeležena stopa smrtnosti kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima;
- 7,3% smrtnosti je zabeleženo kod pacijente sa dijabetesom;
- 6% kod bolesnika sa hroničnim respiratornim bolestima, hipertenzijom ili rakom.
Procenjuje se da je prosečna smrtnost od novog korona virusa od 2,3% precenjena, s obzirom na to da veoma blagi slučajevi oboljevanja mogu da ostanu nedijagnostifikovani.
Ukupna, visoka stopa smrtosti (od 14,8%) je zabeležena je jedino kod odraslih starijih od 80 godina.
Smrtni slučajevi prijavljeni su u svakoj starosnoj grupi, osim dece mlađe od devet godina. Pored toga, među decom je relativno malo slučajeva oboljevanja i ako do oboljevanja može da dođe i među decom.
Naučnici ne znaju tačno šta se dešava u telu osobe koja se zarazi novim korona virusom. Kako će se infekcija ispoljiti, u kom stepenu težine i kako će teći oporavak, zavisi od imunološkog sistema i individualnog odgovora osobe.
Više scenarija odgovora imunog sistema na virus
Trenutno je poznato da SARS-CoV-2 ulazi i razmnožava se u epitelu disajnih puteva. Kod većine ljudi primećen je lokalni upalni proces kao odgovor imunog sistema na infekciju.
Međutim, kod starijih i bolesnih ljudi, imunološki sistem možda neće moći da se izbori sa virusom kada dolazi do bržeg umnožavanja virusa.
Drugi scenario bi bio izazivanje nekontrolisanog imunog odgovora organizma, koji uključuje stvaranje ogromnog broja imunih ćelija i preveliku proizvodnju citokina, tzv. Citokinska oluja.
Klinički se ovaj scenario manifestuje teškim upalnim stanjima, pneumonijom, nedostatkom daha, upalom disajnih puteva, pa do zastoja više organa.
Drugi mehanizam odgovora imunog sistema je verovatno odgovoran za retke, ali prisutne slučajeve preminulih mladih i zdravih ljudi, poput 34-godišnjeg kineskog lekara Li Venlianga, koji je prvi prijavio virus. Umro je nekoliko nedelja nakon što je oboleo.
Preporuke Svetske Zdravstvene organizacije (SZO) da se zaustavi širenje epidemije
Ako niste na području gde se COVID-19 aktivno širi, ili ako niste putovali u neko od ovih područja ili bili u bliskom kontaktu s nekim ko ima simptome , oseća se loše ili je bio u regiji rizika, šansa da se razbolite za sada su vrlo niske.
Razumljivo je međutim, da ćete se možda osećati pod stresom i biti uznemireni situacijom, posebno sa pojavom prvog slučaja obolelog u Srbiji i sa daljim povećanjem broja obolelih.
Dobro je znati detalje o tome kako se virus širi (Pogledajte: Najčešća pitanja i odgovori o virusu COVID-19) i važno je da budete informisani, kako biste preduzeli odgovarajuće preventivne mere da se zaštitite.
Preporučene mere prevencije
Mere za sprečavanje infekcije novim korona virusom i one koje ograničavaju širenje virusa moraju preduzeti svi, posebno pacijenti, bez obzira da li im je dijagnostikovan virus ili imaju klinička obeležja specifična za njega.
- Izbegavanje gradskog prevoza;
- Izbegavajte kašljanje i kijanje stavljanjem ruke; preporučuje se da se to radi u prevoj lakta ruke, a ako to nije moguće, da se odmah izvrši higijena ruku bez dodirivanja površina;
- Upotreba maramice pri kijanju ne isključuje pranje ruku, nakon bacanja maramice u kantu za smeće;
- Izbegavajte kontakt sa ljudima koji pokazuju znakove infekcije;
- Izbegavajte blizak kontakt sa osobama koje imaju simptome bolesti;
- Pravilna ventilacija zatvorenih prostorija (čekaonice, učionice, javni prevoz, konferencijskih sala itd.);
- Izbegavajte putovanje u pogođena područja;
- Pravilna ventilacija poslovnih zgrada koje imaju spoljnu strukturu ili zajedničke radne prostore;
- Pravilno nošenje zaštitne maske i menjanje iste u kratkim intervalima ( nakon svakih 1,5h).
Uputstvo za pravilno postavljanje maske
Masku treba postaviti čvrsto, prekrivajući usta, nos i bradu;
Metalni rub na vrhu treba da se fiksira što je više moguće na nosu bez ometanja disanja;
Maska se mora skinuti bez dodirivanja prednje strane. Čim se ukloni, higijenu ruku treba obaviti pomoćut tople vode i sapuna.
Maske treba da nose kako ljudi koji imaju simptome tako i ljudi koji pružaju medicinsku negu bolesnim ljudima.
Terapija u slučaju infekcije
Trenutno ne postoji specifičan tretman infekcije novim korona virusom, pri čemu je preporučeni tretman samo simptomatski. Iz tog razloga, prevencija je jedini način da se zaštitite od zaraze i širenja novog korona virusa.
Pročitajte segment: Saveti o prevenciji i prirodnom jačanju imuniteta tokom epidemije novim korona virusom COVID-19
Najčešća pitanja i odgovori
Kako se prenosi korona virus?
Novi koronavirus je respiratorni virus koji se najčešće prenosi kapljično (preko kapljica kroz kašalj ili kijanje). To znači da se infekcija dešava pomoću kapi / aerosola, koje bolesna osoba ispušta u vazduh tokom kijanja, kašljanja i razgovora, a udiše ih druga osoba.
Zbog toga je važno poštovati veoma dobru higijenu – upotrebu maski, kulturu kijanja i kašlja u prevoj lakta / rukava, često pranje ruku i dezinfekciju površina.
Kako da se ponašam ako sumnjam na infekciju korona virusom?
Dopunjeno:
Povećan rizik da su oboleli od COVID-19 imaju građani sa simptomima kao što su:
- Visoka temperatura (preko 38C);
- Malaksalost;
- Teška respiratorna infekcija sa suvim kašljem i otežanim disanjem;
- Početna pneumonija.
Uz dodatne faktore rizika koji uključuju: putovanje u područja sa epidemijskim rizikom u poslednjih 28 dana ili su bili u kontaktu sa osobom kojoj je dijagnostikovana ili kod koje se usled dodatnih faktora rizika sumnja na bolest COVID-19.
Preporuke za testiranje na COVID-19 odnosi se na ljude koji su posetili Kinu ili druge pogođene delove sveta ili su kontaktirali sa nekim kome je dijagnostifikovana bolest Međutim, dijagnostički testovi nisu rutinski.
Osoba koja je pod sumnjom da je zaražena korona virusnom infekcijom treba da:
- Da se javi u nadležni Dom Zdravlja (bez prethodnog pozivanja);
- Izoluje se od drugih ljudi;
- Odmah stavi masku za lice.
Šta da radim ako posumnjam da sam oboleo od COVID-19?
Ako imate simptome oboljevanja od COVID-19 (visoku temperaturu, suvi nadražajni kašalj, malaksalost, potražite lekarsku pomoć sa prvim simptomima bolesti kako biste smanjili rizik od razvoja težih oblika infekcije.
Setite se da kažete lekaru ako ste nedavno putovali u virusom ugrožena područja ili bili u kontaktu sa obolelom osobom od COVIOD-19.
Prema saopštenju Ministarstva zdravlja, građani koji imaju simptome oboljevanja od COVID-19 treba odmah da se, bez odlaganja, upute ka posebnim ambulantama Domova Zdravlja, u skadu sa svojim mestom prebivališta.
Ove ambulante su opremljene za pacijente sa respiratorinim infekcijama i temperaturom.
U ovim abulantama se obavlja pregled i trijaža pacijenata.
Svakome od pacijenata sa navedenim simptoma biti urađena dijagnostika (kompletna krvna slika, rengenski pregled pluća i izmerena temperature) i dato mišljenje preporuka lekara za dalje lečenje.
Kako se navodi u saopšenju Ministarstva zdravlja, nije potrebno pozivanje domova zdravlja telefonskim putem, već se odmah javiti u domove zdravlja i obavite pregled.
Uzimanje lekova na svoju ruku poput antibiotika nije efikasno protiv COVID-19 i može čak biti štetno.
Dežurni brojevi telefona epidemiologa za informacije o korona virusu COVID -19 su:
- Institut za javno zdravlje Srbije „ Dr Milan Jovanović Batut“ – Epidemioloski centar. 011 2685 566.
- Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235
Više informacija o trenutnoj epidemiloškoj situaciji u Srbiji proverite na sajtu covid19.rs koje je otvorila Republika Srbija – Ministarstvo zdravlja.
Dopunjeno:
Gde mogu da uradim test na novi korona virus?
Test na novi korona virus u Srbiji, može da se obavi u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji instituta “Torlak” koja je do skoro bila i jedina ovlašćena za sprovođenje testiranja.
Zatim u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici i na Veterinarskom institutu u Kraljevu, Novom Sadu i Nišu je počelo testiranje uzoraka na novi korona virus.
U pripremi je osposobljavanje i drugih referentnih državnih laboratorija kako bi se povećao kapacitet testiranja i ubrzalo vreme izdavanja rezultata testa.
Šta znači bliski kontakta sa potencijalno zaraženom osobom?
- Živite u istom domaćinstvu;
- Direktan fizički kontakt sa obolelim (npr. dodir);
- Nezaštićen direktan kontakt (boravak u neposrednoj blizini) sa pacijentom tokom njegovog kihanja, kašalja, itd.
- Boravite u istoj sobi manjoj od 2 m u trajanju dužem od 15 minuta;
- Kontakt medicinskog i laboratorijskog osoblja koje se brine o bolesnima;
- Let avionom sa bolesnom osobom;
- Boravak na aerodromu;
- Korišćenje javnog prevoza;
Koje su potencijalne komplikacije infekcije novim korona virusom?
- Pneumonija koja ne zadovoljava standardni tretman antibioticima;
- Prerano rođenje, pobačaj, komplikacije ili smrt pri rođenju.
Mogu li se zaraziti svojim ljubimcem?
Nema dokaza da su kućni ljubimci poput mačaka ili pasa zaraženi ili bi mogli da šire virus koji izaziva COVID-19.
Da li postoji vakcina protiv korona virusa?
Dobra vest je da je novi virus identifikovan izuzetno brzo, njegov genom je u potpunosti sekvenciran i podeljen sa svim naučnicima širom sveta u roku od nekoliko nedelja. Globalna naučna zajednica radi na stvaranju vakcine.
Trenutno je globalna trka za stvaranje efikasne vakcine – jedne od najjasnijih strategija za spašavanje života u godinama koje slede. Prvi koraci na tom putu su učinjeni ali smo tehnički daleko od vakcine.
Kao i drugi lekovi, za vakcine je potreban dug proces ispitivanja da bi se vidjelo da li zaista štite ljude od bolesti i čine li je bezbednom.
Neophodno je pronaći tačnu sekvencu virusa koja će dovesti do stvaranja efikasnog i trajnog imunološkog pamćenja. Istovremeno, ne bi trebalo da izazove oštar upalni odgovor, kao što su „simptomi nalik grip.“
Na ovom projektu istovremeno radi nekoliko biotehničkih kompanija, ali je potrebno najmanje 12-18 meseci da bi se stvorila efikasna i sigurna vakcina.
Korona virusi mogu biti posebno izazovni sa medicinske tačke gledišta. Zbog sličnosti sa virusima gripa i mogućnosti mutacija, vakcine će takođe morati da budu u stalnom razvoju, baš kao i vakcine protiv virusa gripa.
Da li zaraza čini ljude zaštićenima od recidiva?
Da li pacijenti razviju antitela posle infekcije novim korona virusom koji će ih zaštititi od budućih infekcija još uvek je misterija. Studije pacijenata sa drugim virusima u porodici pokazuju da antikorona virusna antitela ne postoje jako dugo u krvi oporavljenog.
Veoma nizak ili nedostajući nivo antitela nije dovoljan da spreči novu infekciju.
Može li se korona virus preneti na površine poput kvake na vratima i koliko dugo preživljava na njima?
Ako kapljice koje sadrže virus dospeju na površinu ili se šire preko kontaminiranih ruku obolelih, neko drugi se takođe može zaraziti dodirivanjem tih površina, a zatim svog lica (oči, usta, nos).
Ručke na vratima, ručice vrata lifta, ograde na stepeništu, mesta za držanje u javnom prevozu su primeri površina koje mogu biti kontaminirane. Još nije jasno koliko dugo virus može da živi na tim površinama – satima ili danima, ali najbolje je izbegavati da dodirujete ove javne površine i pojačate higijenu ruku.
Da li će prskanje tela alkoholnim rastvorom i izbeljivačem uništiti korona virus?
Upotreba dezinfekcijskih površinskih rastvora na telu ne može da utiče na virus koji je već prodro u telo. Istovremeno, ovi rastvori mogu oštetiti vašu kožu, sluzokožu (oči, usta, nos-a) ili odeću, pa ne preporučujemo da ih koristite na telu.
Ova sredstva su isključivo namenjena za dezinfekciju površina, deaktiviranje virusa na površinama procesom dezinfekcije.
Utiču li klima i temperatura na širenje korona virusa?
Još nije poznato da li sezonske promene temperature utiču na širenje virusa, za razliku od drugih virusa poput gripa.
Ono što je za sada potvrđeno je da virus gubi na agresivnosti na višim temperaturama, iznad 25 stepeni.
Da li se osoba može zaraziti ako konzumira hranu koju priprema oboleli?
Da, moguće je ako obolela osoba kašlje i/ili kija po hrani. Detaljno pranje ruku pre pripreme, korišćenje zaštitnih maski, preventivna je mera širenja virusa.
Da li je na korona virus stvoren doživotni imunitet nakon preležane infekcije?
Nisu još poznate sve imunološke promene koje izaziva infekcija korona virusom. Moguće imati imunitet na virus nakon bolesti, ali, malo je verovatno da je trajan posebno imajući u vidu moguće mutacije virusa.
Koje su razlike između korona virusa i gripa?
Korona virusi i infekcije gripa imaju slične simptome koji otežavaju dijagnozu. Glavni simptomi korona virusne infekcije su groznica i kašalj. Grip često prate i drugi dodatni simptomi poput bolova u mišićima i grlu.
Svako ko sumnja da ima korona virusnu infekciju ili je imao kontakt sa bolesnom osobom trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom.
Saznaj više:
Stop Gripu! – KKS i CRP pomoć lekaru u dijagnostici i praćenju toka bolesti
Koliko je efikasna upotreba virusne maske za lice?
Uz pojačanu higijenu (pranje) ruku i izbegavanje dodirivanja moguće, najčešće kontaminiranih javnih površina, upotreba maske je jedno od najefikasnijih sredstava zaštite.
Da li se korona virus može preneti seksualnim putem?
Trenutno se veruje da su jedini načini prenosa virusa kapljični.
Koliko dana traje inkubacija korona virusa?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) period inkubacije varira između 2 i 10 dana, a nedavni podaci pokazuju da se može produžiti na 21 dan.
Da li je moguće da se pacijenti sa korona virusom potpuno oporave?
Kod većine zaraženih, korona virusna infekcija javlja se sa blagim simptomima i potpunim oporavkom u roku od oko dve nedelje.
Međutim, infekcija kod starijih osoba i osoba sa narušenim imunitetom, osoba sa dijabetesom ili rakom, može biti ozbiljna i dovesti do brojnih komplikacija.
Da li se korona virus može preneti kroz predmete i robu kupljenu iz Kine, posebno iz Vuhana?
Korona virus može da izazove kontaminaciju predmeta ako ih koristi zaraženi pacijent koji kija ili kašlje, ali, malo je verovatno da će dugo preživeti, posebno u međunarodnom i interkontinentalnom prevozu.
Postoji li razlog zašto takvi virusi potiču uglavnom iz Kine?
To je zbog velike populacije ljudi i onih koji žive u neposrednoj blizini životinja. To stvara sposobnost za mešanje životinjskih virusa sa ljudima i stvaranje novih virusa.
Preporučujemo vam da pročitate i tekst o Morbili virusu.
Male boginje – sve što treba da znate o Morbilli virusu.
Novo:
Saveti o prevenciji i jačanju imuniteta tokom epidemije novim korona virusom COVID-19
Sa vestima o širenjem novog Korona virusa COVID-19, podsećamo vas da možete preduzeti nekoliko koraka da smanjite šanse oboljevanja od respiratornih infekcija i da pojačate imunitet u slučaju izloženosti.
Sledeće informacije opisuju šta možete da učiniti kako bi ste zaštitili sebe i porodicu.
Strategije prevencije usklađene sa preporukama Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ponašanje
Pranje ruku: Najčešći i najednostavniji način da se spreče respiratorne infekcije poput gripa i korona virusa je, učestalo i temeljito pranje ruku sapunom i vodom. Ruke perite sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi.
Dezinfekcija ruku: Pranje ruku sapunom i vodom je najbolji način za smanjenje klica virusa sa površina šaka, ali ako vam nije dostupna ova opcija, sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohol, koja sadrže najmanje 60% alkohola, su dobar izbor i mogu pomoći u smanjenju širenja infekcije.
Napomena: izbegavajte proizvode koji sadrže triklozan, poznatu hemijsku supstancu koja ometa hormone.
Pokrivanje usta i nosa: Kad kašaljete ili kijate pokrijete usta i nos papirnom maramicom. Ako vam ruke nisu slobodne ili nemate papirnu maramicu, kašljite ili kijajte u prevoj lakta ruke, nikako na gole šake ruku. Upotrebljenu papirnu maramicu odmah bacite.
Ne dodirujte lice: Izbegavajte da dirate oči, nos i usta prljavim rukama, što može pomoći virusu da dospe u vaše telo. Budući da prosečan pojedinac dodiruje lice u proseku 15 puta na sat, budite oprezni!
Održavanje površina čistim: Očistite i dezinficirajte površine koje se često dodiruju, posebno kada je neko bolestan. Površine koje treba uzeti u obzir uključuju kvake, telefone, tastature za računare, daljinske upravljače i druge površine koje se često dodiruju u sobama kao što su kupatilo i kuhinja. Za tu namenu koristite uobičajna sredstva za dezinfekcuju alkoholni rastvor ili druga sredstva za dezinfekciju površina.
Životne navike
Smanjite stres: Hronični stres može negativno uticati na reakcije imunog sistema, čineći vas ranjivijim i podložnijim da se razbolite. Identifikujte svoje lične strategije za smanjenje stresa i redovno ih praktikujte.
Dovoljno sna: spavanje ima veliki uticaj na imunološku funkciju, pa je ključno da kvalitetno i dovoljno spavate. Praktikujte da svako veče odete u približno isto vreme na spavanje – isključite ekrane, osigurajte da je soba hladna, tiha i mračna i podsetite se da ćete sebi pomoći ako odete na spavanje na vreme.
Vežba: Umerena, redovna fizička aktivnost pomaže da se poveća funkcija imunološkog sistema, podižući nivo belih krvnih zrnaca i antitela koja se bore protiv infekcije, povećava cirkulaciju i smanjuje hormone stresa.
Uspostavite i sledite program vežbanja, kako ne samo da sprečite respiratorne infekcije, već i da poboljšate kognitivnu i fizičku otpornost.
Ishrana: Istraživanja pokazuju da jarko obojeno povrće i voće jačaju imunitet bolje od većine suplemenata. Jedite puno voća i povrća – ciljajte na bar 5 porcija dnevno. Uključite fermentirano povrće ( kiseli kupus, turšija i dr. ) ili drugu hranu koja sadrži probiotike.
Prirodna sredstva za ublažavanje tegoba u slučaju infekcije
Većina lekova (bez recepta) leči samo simptome virusnih infekcija dok zapravo ne pomaže imunološkom sistemu u borbi protiv infekcije.
Iako ne postoje istraživanja koja bi potvrdila šta je posebno efikasno kod korona virusa, sledeće prirodne preparate možete da iskoristite za jačanje imunološkog sistema i ublažavanje tegoba u situacijama ako je do infekcije došlo.
Pomozite sebi kroz hidrataciju i odmor. Kada se borite sa infekcijama gornjih disajnih puteva, glavni prioriteti su obilna hidratacija i odmor. Pijte puno tečnosti; domaće čorbe od povrća ili konzome (bistra supa) od kostiju takođe su izuzetno korisni.
Razni biljni čajevi / topli napici mogu pomoći kod hidratacije i smanjenja simptoma; dobar izbor uključuje papriku, đumbir, eukaliptus, kamilicu i toplu vodu sa limunom, medom i cimetom.
Kod upala grla: Grgotanje slanom vodom je odlično za omekšivanje sluzi i pomaže u odbacivanju bakterijskih infekcija grla. Topli čajevi i pastile koji sadrže brest su odlično sredstvo za ublažavanje manjih bolova i upale sluzokože i iritiranog grla.
Dve kašike meda u vrućoj vodi takođe mogu pomoći u umirivanju i smanjenju upale i bola u grlu.
Čajevi od kamilice i peperminta (nane) takođe su korisni za ublažavanje nadraženog grla, kao i čajevi napravljeni od belog sleza i sladića, koji mogu delovati umirujuće na bol.
Kod respiratorne obstrukcije i upale sinusa: Za respiratornu obstrukciju koristite ovlaživač vazduha, inhalatore ili provodite vreme u parnim kupkama ili pod parom tuša.
Ovlaživači vazduha i inhalatori se takođe mogu koristiti sa dekongestantima ili esencijalnim uljima kao što su eukaliptus, mentol, paprena metvica ili tamjan.
Ksilitol sprej za nos je veoma koristan, kao i redovno ispiranje nosa. Puferovan fiziološki rastvor se lako pravi ili se može kupiti u pakovanjima. Eliminiše bilo kakvu iritaciju na delikatnoj, nadraženoj sluznici.
Dijetetski dodaci (suplementi) ishrani i hrana koja podržavaju jačanje imuniteta
Postoji nekoliko hranljivih sastojaka, biljnog porekla i dodataka ishrani koji mogu pojačati imunološku funkciju i pružiti ublažavanje simptoma tokom bolesti, a mogu ujedno skratiti trajanje bolesti.
Za sprečavanje i lečenje virusnih infekcija gornjih disajnih puteva razmislite o sledećem:
- Vitamin C: Vitamin C može pomoći u sprečavanju infekcija, uključujući one izazvane bakterijama i virusima. Pokazalo se da redovno uzimanje vitamina C skraćuje trajanje prehlade, a veće doze vitamina C tokom bolesti mogu takođe delovati antihistaminski i protivupalno.
- Vitamin D: Vitamin D, poznat kao „vitamin sunčevog zračenja“, jedan je od najvažnijih i najmoćnijih hranljivih materija za podršku imunološkom sistemu. Brojne studije su pokazale da pomaže smanjenju rizika od prehlade i gripa. Nažalost, visok procenat stanovništva je deficitaran, pa svakodnevna suplementacija (u idealnom slučaju u obliku vitamina D3) nudi najbolju zaštitu.
- Vitamin A: Za kratkotrajnu upotrebu, posebno za one sa umerenim nedostatkom vitamina A, suplementacija može biti od velike pomoći u podršci telesnoj sposobnosti da se bori protiv infekcija, posebno u pogledu respiratornih infekcija.
- Cink: Cink ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta. Cink, često dostupan u obliku pastila, može pomoći da se smanji učestalost infekcija, kao i trajanje i jačina prehlade ako se uzimaju u roku od 24 sata od početka infekcije.
- Selen: Selen, ključni hranjivi sastojak za imunološku funkciju, je takođe antioksidans koji pomaže da se pojača odbrana tela protiv bakterija, virusa i ćelija raka. To može naročito pomoći u zaštiti od određenih sojeva virusa gripa.
Selen se lako dobija iz hrane, a najbogatiji izvor su brazilski orasi.
- Med: Med, ublažava manje bolove i upale sluzokože, ima antioksidativna svojstva i ima antimikrobne efekte. Korisno je za kašalj i gušobolju, a može se dodati u topao čaj.
- Ekstrakt / sirup borovnice: može biti korisntan u smanjenju trajanja prehlade. Što se tiče gripa, pokazalo se da pomaže u sprečavanju infekcije virusima gripa, kao i da pokazuje snažna antivirusna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju trajanja gripa i simptoma.
Oprez u upotrebi borovnice kod nekih osoba sa autoimunim bolestima, zbog načina na koji podstiče imuni sistem.
- Beli luk: Beli luk sadrži mnoštvo jedinjenja koja mogu uticati na imunitet. Neke studije su pokazale da i sveži beli luk, kao i ekstrakt belog luka i neki drugi dodaci belog luka mogu smanjiti ozbiljnost virusne respiratorne infekcije kao i da deluju u prevenciji infekcije virusima koji mogu izazvati prehladu.
- Probiotici: Probiotici sadrže „dobre bakterije“ koje ne samo da podržavaju zdravlje creva, već i utiču na funkcionisanje i regulaciju imunog sistema. Studije su pokazale da upotreba probiotika može smanjiti broj respiratornih infekcija, posebno kod dece.
Navedeni Saveti o prevenciji i jačanju imuniteta tokom epidemije novim korona virusom COVID-19 su namenjeni samo za identifikaciju modaliteta koji mogu pojačati vaš imuni sistem. Ne preporučuje se nijedan tretman, niti se bilo koji od ovih modaliteta pokazao efikasnim baš protiv korona virusa.
Izvor: https://www.synevo.bg/koronavirus/
Tekst napisan u saradnji sa Medicinskim direktorom Medicover, Dr Tsvetelina Velikova.
Dodatne reference i izvori:
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/
https://www.who.int/health-topics/coronavirus
https://www.bbc.com/news/world-asia-china-51176409
https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/855-korona-virus
https://www.the-scientist.com/news-opinion/why-some-covid-19-cases-are-worse-than-others-67160
